Krešo i ja smo sjedili ispred M., za onim plehnatim stolićima. I Elizabet je bila s nama (Jelisaveta na Srpskom). Mi smo brijali svoje. Ante je brijao svoje - pušio je svoju cigaretu i stajao je na klupici koja je tik uz M. On stoji na klupici i radi što drugo? - naviruje se, gleda šta se dešava unutra, možda je još i mjuza svirala...Van izlazi konobar, malo jači tip. K'o da je stigao s nekakve splavi...na Dunavu. Kad vidim tog konobara, jednostavno poželim biti mafijaš - nebi bilo loše imati takvog butlera. Butler kojem ne moraš govoriti da mu je pištolj dio radne opreme. Butler kojeg na interviewu za posao ne moraš pitati ima li iskustva u "ultimate fightu". Zamisli da sam mafijaš koji nema bodyguarda - ne, to je samo butler, molim lijepo...
"Silaz' dolje, jes' me čuo!" - izgovara konobar žustrim tonom, stojeći blizu klupice, a poviše njega je Ante. "E baš neću. A tko si ti da mi se takvim tonom obraćaš?" Ante je sišao, možda uz pomoć konobara. "Pa dobro, al' čemu takav ton, šta si ti zamišljaš čovječe?" - negoduje Ante.
Konobar ne odustaje od svoje žustrine. Dolazi do naguravanja. Krešo pogledava u mene - "Daj ajmo ih smirit, daj Saša...". Stajemo na 3 metra od njih, ja ih počinjem moliti "pa dobro, nemojte ljudi...". Krešo trči unutra, po gazdu. Gazda izlazi van...nisam više zapamtio što se točno dogodilo - s dolaskom gazde, meni je popustila pažnja, po nečemu sam znao da više neće biti problema. Iako, znajući gazdu, i on se nekad zna naljutit'.
"Silaz' dolje, jes' me čuo!" - izgovara konobar žustrim tonom, stojeći blizu klupice, a poviše njega je Ante. "E baš neću. A tko si ti da mi se takvim tonom obraćaš?" Ante je sišao, možda uz pomoć konobara. "Pa dobro, al' čemu takav ton, šta si ti zamišljaš čovječe?" - negoduje Ante.
Konobar ne odustaje od svoje žustrine. Dolazi do naguravanja. Krešo pogledava u mene - "Daj ajmo ih smirit, daj Saša...". Stajemo na 3 metra od njih, ja ih počinjem moliti "pa dobro, nemojte ljudi...". Krešo trči unutra, po gazdu. Gazda izlazi van...nisam više zapamtio što se točno dogodilo - s dolaskom gazde, meni je popustila pažnja, po nečemu sam znao da više neće biti problema. Iako, znajući gazdu, i on se nekad zna naljutit'.
Tu i tamo, ja sam se doticao svog junačkog čina, kao, da nije bilo mene, Ante bi dobio batina...Krešo je trčao po gazdu da spriječi tuču, pa nije mogao vidjeti jesam li imao udjela ili ne u pacificiranju situacije. Sve to je ostavilo loš dojam, jer ipak, u M. se svira Jazz, petkom i subotom. Publika je mojih godina i djeluje suvišno imati na raspolaganju konobara izbacivača.
Krešo, Liz i ja smo krenuli u Jedinicu. Malo je neslavno završilo naše partijanje tamo. Prvo nas je Elizabet napustila, očito nije dijelila našu euforiju...bili smo bučni, razigrani, pa nas je gazda zamolio da odemo. Krešo je gunđao "pa još smo i cugu bili naručivali". Pokušavao je dokučiti što je bilo okidač za takvo gazdino postupanje - "jel to možda zato što smo brijali sa tim strganim tipom..." (nekakav sumanuti tip je ušao odmah nakon nas, teturao je na sve strane, a nas dva smo se prema tako uništenom tipu odnosili kao prema čovjeku. Mi smo bili u svom filmu, uzvikivali, pjevali, ali ni blizu da bismo teturali, zapinjali za bilo koga. Na kraju smo izbačeni nas dvojica, a ovaj kojeg niti ne poznajemo je još ostao, teturati i padati po ljudima.)
Bio sam potpuno saživljen s takvim stanjem stvar - za mene je takvo izbacivanje iz kluba samo dokaz da sam ispravan. Da sam slobodan u svojoj devijantnosti. (bože me sačuvaj moje devijacije) Uostalom, kakav mu je to sound, kad nesmiješ pisnuti.
Izlazimo van. Odvezujem biciklo i velim Kreši da idemo u Gjuru. On je pomalo sumnjičav - "nemoj da sad idemo tamo, pa da ne radi". Bilo je pola četiri, pa sam znao da mora raditi. Unutra plaćamo jednu kartu. Ekipa izgleda kao da sluša Merilyn Mansona. Svi u crnom. Mnogi su u rupičastim prozirnim majicama - to je kao nešto sexy...Ili, kao nešto nastrano sexy...Svi su nekako obučeni u isto...A i ja skupa s njima, u crnoj dolčeviti. Još sam se dan poslije čudio, čemu takva uniformiranost, baš svi u istom. Neki liče na Marilyn Mansona - pohvalno, svaka čast, tamo neki tupan s TVa s kojim nam ispiraju mozak...
Neke večeri nose sa sobom konflikte, a sve se dešava u mojoj blizini. Možda je samo mjesec pun. A možda je nekoliko burnih dana najavljeno od strane Vedskih astrologa.
